ОДГОВОРНО РОДИТЕЉСТВО

Родитељска одговорност је скуп права и обавеза које су родитељима поверена. Ова права и обавезе родитељи врше споразумно и у најбољем интересу детета.

Права и обавезе носиоца родитељске одговорности су брига о животу и здрављу детета, чување и подизање детета, васпитање и образовање, одређивање личног имена детета, заступање права и интереса те права и обавеза у вези имовине детета.

Родитељски став и однос према деци незаменљиви су чиниоци дететовог успешног развоја и васпитања. За већину родитеља рођење детета представља највећу могућу радост, али истовремено и стрепњу, изазов и одговорност јер су добили нове улоге: улогу васпитача неговатеља и учитеља. Зато се са правом истиче да је од свих занимања најтеже бити родитељ.То је особа која је обавезна да пружи прво и основно образовање свом детету, да се континуирано и систематски брине о његовом развоју, васпитању и учењу како би се формирала здрава, одговорна и креативна личност.

За дететово срећно детињство и младост, за правилан психофизички развој није од посебне важности да ли је дете рођено у скромном стану или раскошном дому , да ли су му родитељи инжењери, лекари или ратари већ је најбитније да ли ће се развијати и васпитавати на здравим основама са пуно љубави. С тога је веома битан став, однос и поступање као и комуникација коју примењују са дететом.

Саставни делови одговорног родитељства су:

показивање љубави и брижности. Ово ће омогућити детету да осећа повезаност и припадање, подршку и заштићеност. Деци је потребно да осете нашу блискост, да приметимо како су, да их подржимо у ономе што раде. Дете које се осећа сигурно и прихваћено у својој породици лакше развија самопоштовање и вештине за здрав и одговоран живот

осигуравање  структуре и вођења.  Најважнији део структуре и вођења  су правила понашања.Правила треба да су јасна и стабилна и да се могу односити на велики број ситуација. Вођење подразумева и  доследност одрасле особе да би је дете доживело као некога на кога може да се ослони.  Односи се и на постављање захтева детету али и доследно награђиваање и кажњавање у колико се правила не поштују.

поштовати дете као особу. Дете је јединствена особа која самим својим постојањем, исто као и ми, заслужује уважавање своје индивидулности.То значи да дете има право и потребу да га доживљавамо и поштујемо као особу са сопственим мислима, осећањима, достојанством.

омогућити оснаживање. Једна од улога родитеља је и да ствара услове који ће омогућити детету да развије самопоуздање. То пре свега значи препознати  јаке стране детета,  особине и вештине а потом и стварати ситуације које ће му помоћи да буде, као  и да доживљава себе као успешно.Значајан дeо оснаживања детета састоји се од  поступног омогућавања све веће самосталности, којa  укључује поверење да много (и што су старији све више ) тога могу сами, подржавање у самосталном обављању разних задатака.