Home » Актуелности » ПРАВА И ПОТРЕБЕ ДЕТЕТА

ПРАВА И ПОТРЕБЕ ДЕТЕТА

Родитељима је дато право и дужност да се старају о детету што подразумева: чување, подизање, васпитавање, образовање, заступање, издржавање, као и располагање имовином детета.  

  • Порекло – дете има право да зна ко су му родитељи, којој етничкој односно верској групи припадају, ко су му ближи и даљи сродници, односно, има право на осећај припадности. Током развоја дете стиче свој идентитет, те је сваки развојни период подједнако важан. Дете на узрасту до 2. године развија осећај поверења и сигурности, уколико су му задовољене основне потребе, као што су љубав, емоционална топлина, храна и сан. Поверење и сигурност представљају кључне елементе за развој самопоштовања. До 6. године самопоштовање стичу обављањем задатака, те им је важно да их родитељи похвале и подрже. У школском раздобљу се самопоштовање развија на основу школског успеха, међуљудских односа, спортских постигнућа, док се код тинејџера оно обликује под утицајем реакција околине.
  • Живот са родитељима – родитељи који живе у заједници заједнички врше родитељско право. Самим тим су подједнако дужни да се на адекватан начин старају о детету. Уколико родитељи детета не живе у заједници, могу заједнички вршити родитељско право на основу писменог споразума, уз обавезу да све одлуке и поступања буду у складу са најбољим интересом детета.  
  • Лични однос са родитељем са којим не живи – уколико је дошло до развода брака родитеља или је заједница родитеља прекинута, дете има право да остварује лични контакт са родитељем са којим не живи и то право му други родитељ не сме ускратити. Изузетак су случајеви у којима је дошло до насиља и злостављања детета од стране родитеља.
  • Развој – свако дете у свом развоју пролази кроз исти број фаза и истим редоследом, с тим што је динамика проласка кроз поменуте фазе индивидуална за свако дете. Сваку развојну фазу карактеришу и одређене потребе. У зависности од способности родитеља да правовремено и на адекватан начин реагују на потребе детета, може се утврдити да ли се они на адекватан начин старају о детету или не. На најнижем узрасту детета (до 3. године) су изражене основне потребе за сном, храном, емоционалном топлином и љубављу. Дете у првим месецима живота, развија емоционалну везаност за мајку, страхије од одвајања и показује страх од странаца, да би са навршених 9-12 месеци развило адекватну и јаку везаност и са другим члановима породице. Деца која нису остварила адекватну релацију са родитељским фигурама у прве две године живота, могу да испоље поремећај привржености, који је у блиској вези са поремећајем понашања и дефицитом пажње са хиперактивношћу. Након 3. године деца су у стању да остану краће време са непознатом особом. Реагују на емоционални израз одраслог, те је емоционална топлина изузетно важна у овом периоду. Напади беса су очекивани, јер на тај начин изражавају незадовољство. Са 4-5 година поштују једноставна правила и разумеју речи добро/лоше. Могу да одложе задовољење потреба и могу да самостално регулишу своје понашање. На узрасту од 6 година догађаје сагледавају из угла друге особе. Развијају способност за сарадњу. Трагају за узорима међу одраслима. Понашају се према васпитним захтевима, поштују правила, јављају се зачеци моралног схватања. Са 10 година се јављају идеје и интересовања различита од родитеља, док се након 12. године могу јавити бунт и супротстављање породичним правилима и вредностима. Дешавају се и сукоби са родитељима. Након 15. године се противе ауторитетима, више се ослањају на себе и доносе сопствене одлуке. Теже самосталности. Познавање свих фаза развоја помаже родитељу да своје деловање усклади са њима, да у право време одговори на потребе детета, да у свом деловању и понашању буде доследан и да јасно постави границе које неће бити пропустљиве. У зависности од начина деловања и понашања родитеља разликују се и четири типа васпитних стилова
  • Образовање – дете има право на образовање у складу са својим способностима, жељама и склоностима, а родитељи имају дужност да обезбеде основно школовање свом детету, а о даљем образовању детета су дужни да се старају према својим могућностима. Дете које је навршило 15. годину живота и које је способно за расуђивање, може одлучити коју ће средњу школу похађати.
  • Пословна способност – дете које је навршило 15 година има право да предузима правне послове којима управља и располаже својомзарадом или имовином коју је стекло сопственим радом.
  • Мишљење – дете које je способно да формира своје мишљење има право слободног изражавања тог мишљења. Такође има право да благовремено добије сва обавештења која су му потребна за формирање свог мишљења. Мишљењу детета мора се посветити дужна пажња у свим питањима, која га се тичу и у свим поступцима у којима се одлучује о његовим правима, а у складу са годинама и зрелошћу детета. Дете које је навршило 10. годину живота може слободно и непосредно изразити своје мишљење у сваком судском и управном поступку у коме се одлучује о његовим правима.