Home » Актуелности » УСВОЈЕЊЕ КАО ТРАЈНИ ОБЛИК ЗАШТИТЕ ДЕТЕТА

УСВОЈЕЊЕ КАО ТРАЈНИ ОБЛИК ЗАШТИТЕ ДЕТЕТА

Центар за социјални рад као орган старатељства у оквиру својих надлежности, а у складу са одредбама Породичног закона, врши и послове усвојења.

Усвојење представља трајни и најпотпунији облик породично правне заштите детета без родитељског старања. Најчешће се поступак усвојења покреће за дете, које је без адекватног родитељског старања, а налази се на смештају у установи социјалне заштите или на породичном смештају. Поступак усвојења се покреће искључиво уколико се процени да је то у најбољем интересу конкретног детета.

Усвојењем се детету без родитељског старања обезбеђује стабилност и сталност, кроз сва три нивоа:

  • Релациона сталност (љубав, емоционална подршка, припадање, безбедност, стабилност и доживотна посвећеност континуитету односа)
  • Физичка сталност (породична нега, стална расположивост , стална сигурна мрежа и „сигурна лука“
  • Законска сталност (законски односи родитеља и деце, старатељство, усвојење и сл.)

Надлежном центру за социјални рад се такође обраћају и појединци или парови који желе да усвоје дете. Уз захтев за заснивање усвојења, потенцијални усвојитељи прилажу законом прописану документацију. Стручни радници Центра врше процену опште подобности усвојитеља, јер усвојити може само лице за које је утврђено да има лична својства на основу којих се може закључити да ће родитељско право вршити у најбољем интересу детета.  Након извршене процене, Центар доставља списе предмета надлежном Министарству за рад запошљавање, борачка и социјална питања, након чега се подаци уносе у Јединствени лични регистар усвојења.

Након што се утврди општа подобност детета за усвојење, његови подаци се уносе у  Јединствени лични регистар усвојења за чије вођење је надлежно Министарство. Када се пронађе адекватна усвојитељска породица, дете се најпре упућује у породицу на прилагођавање у трајању од најдуже шест месеци, након чега се заснива усвојење.

Сваком детету је неопходна стабилна основа за развој идентитета, развој односа са другима, развој вредности и културне свести. Посебно је значајан континуитет односа и начина живота, а заснивањем усвојења тај континуитет се и остварује.